Muči me da li je mojoj curi bolji sex bio sa bivšim ili sa mnom...

Ne znam šta radim na fakultetu.

Znate šta je luksuz? Luksuz je da živiš život onako kako ti želiš. Ne treba ti ničije odobrenje. Prosto radiš ono što želiš, ideš ka ciljevima. Ali naravno danas je većini luksuz skup automobil, sat, mnogo para. Tužno, ali istinito.

Tog avgusta 2013. poljubio me najlepši dečko kog znam :)

Nek mi netko objasni zašto stranci mahom kreću na put svi u isto vrijeme, u subotu ili nedjelju, rade kolone od nekoliko kolometara i satima stoje na autocesti, na najvećem suncu. I tako iz godine u godinu. Ostatak tjedna nema gužve, no tko je još vidio putovati u ponedjeljak ili utorak ili srijedu…

Radim tri dana nedeljno i studiram nešto što bi po mišljenju mnogih spadalo u težak i zahtevniji fakultet. Za godinu i nešto dala sam svega par ispita jer nisam mogla da učim iz nekog razloga koji ni sama ne znam i užasno me grize savest. Finansiram jedan deo studija, drugi deo roditelji i zbog toga što se oni na neki način žrtvuju, stvara mi dodatni pritisak. Moram da radim a u isto vreme bih volela da dajem približno sve u roku, da ne bih odugovlačila sa studijama i da bih i sebi i mojima olakšala. Pritom baš slabo slobodnog vremena imam a i kada ga imam ja osećam da gubim vreme iako znam da je opuštanje jednako bitno. Čak sam uhvatila sebe par puta da zavidim studentima koji daju sve u roku a onda imaju vremena i finansijsku podršku i za izlaske, trening, putovanja... Opterećena sam jako i ne znam kako se uopšte izlazi iz ovog začaranog kruga. Jedina motivacija mi je da će se sve ovo isplatiti jednog lepog dana.

Prije 2 noći sam sanjao bivšu da se udaje i ja pozvan na vječanje, prilazim da im čestitam..a cijelo vrijeme me u pozadini prati pjesma Prljavog kazališta - tu noć kad si se udavala..ljudi ja 2 dana ne mogu sebi doći kako mi je taj san teško pao, i ako je to "samo" san, boli i na samu pomisao da ću jednog dana stvarno i doživjeti ovu pjesmu. Volio sam je više od života, ali nije nam išlo, morao je svako svojim putem. Čuo sam da sada ima nekog i želim joj svu sreću, a sebi želim da je samo zaboravim, ali ne ide.

Najjače su mi ove ,,jake i uspešne" žene koje tripuju da imaju sopstveni biznis i da nemaju šefa pa rade kada hoće i odakle hoće, a rade za određene kompanije. Kada budete imale sopstvenu firmu i same stvorile nešto tada možete reći da imate sopstveni biznis. Nemate vi nikakav biznis a kamoli zaradu jer radite od procenta i često na dnevnom nivou ne zaradite ni 3e koliko vam ode na reklamu koju plaćate iz svog džepa. Ne radite kada hoćete jer kada vam ide reklama po ceo dan morate da visite na telefonu i dopisujete se da ne izgubite makar 1 kupca. Niste uspešne mame koje rade od kuće i imaju vremena za porodicu, već domaćice koje muž izdržava i plaća vam te reklame. Samo ste se možda dobro udale. Kako znam? Student sam i bavim se istim poslom, to mi je mala zarada za džeparac dok ne završim fax.

Ja i muž imamo ljubavu priču kao iz filmova, jako se volimo, on bi doslovno umro za mene, jako sam puno žrtvovala za njega i još bi i više, želim mu roditi djecu i ostariti s njime. Volim ga jako i uvijek ću ga voljeti. Međutim u moj život je ušetao jedan jako jako zgodan lik i koliko se god oboje trudimo to sakrit i nikad nije bilo ničega između nas, kemija je ogromna. Osjećam se odvratno i gadim se samoj sebi radi te požude. Neću prevariti muža nikad ali ne mogu vjerovati da mi se to događa. Kako da ubijem tu kur*u u sebi.

Imam drugaricu koja pokušava da bude ja. Radi stvari koje sam ja nekada radila i konstantno pokušava da nametne ljudima kako ona ima dobar život, ne znam zašto ali to je odjednom počelo da me nervira pre mi nije smetalo jer sam znala da je samo jako nesrećna ali sada je počelo veoma da mi smeta. Predpostavljam da je do toga što sam u nekom periodu života u kom ni ja nisam baš srećna ali ne znam kako da prestanem da mrzim to što radi sve isto što i ja i pokušava da se dokaže svima da je bolja od mene.