U osnovnoj i srednjoj školi bila sam vukovac, imala sve petice, išla na takmičenja i družila se uglavnom s ljudima sličnim sebi. Nakon toga sam upisala mnogo zahtevniji fakultet u poređenju na ostatak društva, i iako sam bila jako uzbuđena u početku, doživela sam neviđen akademski burnout i upala u depresiju. Mentalno stanje mi nikad nije bilo gore. Desilo se da izgubim volju za svime, prosek ocena mi bude nizak po prvi put u životu, padnem godinu i samim tim izgubim pravo na budžet, a da ne spominjem stipendije i kredite, dok su svi moji prijatelji redovno upisali narednu godinu na budžetu i to većina s prosekom dovoljno visokim za stipendije. Osećam se kao da više ne pripadam u društvu, kao da me sad svi gledaju s visine jer polažu ispite s lakoćom, a ja nisam uspela ni godinu da upišem. Otvorila sam im se o svom problemu ali mislim da ne razumeju, jer im se slično nikad nije desilo.

Prosto mi bude žalosno kad vidim da mladi bračni par napiše status "Kupujem stan do 100 000 evra", u napomenu doda da je to kredit za mlade ljude koji žele da se skuće. Pre 6 godina ti stanovi su koštali 45-60 000 evra da bi ti danas ti isti stanovi do 40-50m2 koštali od 100 000-130 000. Pa ko iole zna da sabere 2+2*4/2-1 zna da ti stanovi ne vrede više od 60 000 evra jedino kod nas cene materijala skaču malo malo sve i da poskupe ne vrede preko 100 000 evra. Obična betončina u kojoj žive ljud u NS i BG-u. Otiđi raspitaj se za montažne kuće, koliko bi te izašlo takvu da napravis ili da sazidaš kuću u nekom selu (manjem mestu) pa ni pola od toga potrošio ne bi. Ne nego svi trče za tim krediti kome mažu oči privh 6 godina gde je rata sasvim okej dok nakon 6 godine kreće banka da vas šklepa po ušima. Dal evro ili euribor će skočiti videćete i sami ili će platežna moć građana biti još manja videćete kakva se tu prevara radi. Čitajte izeđu redova ove reklame o tim kreditima, ne budite slepi.

Umorna sam od ljudi i lažnog društva. Toliko su pojedini ljudi toksični da su iscrpili svu snagu iz mene, a ja dok shvatim da je netko loš za mene i da trčim za nekime, prođe izvijesno vrijeme... Svaki put se osjećam nasamareno i izigrano kad shvatim da pojedinci već imaju planove, koji naravno ne uključuju mene... a navodno se družimo. Ne mogu više, na rubu sam i ne želim više da ikad upoznam ovakve ljude. Jer jednom kad ih upoznaš, ne možeš tako lako okrenut glavu i pobjeć od njih. Iskreno, želim da se tim ljudima ta društva raspadnu kao što se u meni sve raspada kad mi okreću leđa pred očima.

Nevjerojatno je koliko su ljudi nebitno MUŠKARCI ili ŽENE postali slabi danas. Sve će napraviti, uništiti drugoga psihički, poniziti, ma sve najgore samo da ne bi morali oni biti ti koji prekidaju.

Priznajem da sam ljubomoran na svakoga ko piše poeziju i ima dobar odziv kod ljudi. Znao sam da želim da budem pesnik od svoje sedme godine. U osnovnoj i srednjoj školi sam se i takmičio, međutim kako je vreme odmicalo, sve sam ređe bio prvi, najbolji i sve češće su reakcije bile "ok" umesto "divno". Upisao sam književnost i prosečan sam student, pa sam čak pohađao i kurseve kako pisati pesme i opet gotovo nikad nemam razgovore sa izdavačima ili interesovanje za moju poeziju. Jako me ovo frustrira pošto sam više puta čuo da ljudi kažu da nisam pesnik jer onda stvarno ne znam šta sam.

Nikad nisam usisala, brisala prašinu itd. Ne znam koji je to poremećaj, ali majka je uvek govorila: „Nemoj sad, ostavi to“, „smeta mi buka, sad si našla“ i sl. To je sve i zbog brata, ja ne znam šta je njemu pa mu toliko smeta kada ja čistim. Bukvalno je u stanju da se posvađa kada ja hoću da očistim kuću. Jednom htela kantu za smeće da operem, on počeo da viče i govori da sam nenormalna. Kada sam htela da usisavam, on kaže da ne treba to sad da radim jer nekom možda smeta i da je najbolje da to uradim popodne (jelte, da se ja njemu podređujem). Što je najgore, on majci govori šta će da radi i ona ga sluša. Zato mi i brani da čistim da on ne bi vrištao. Luda porodica.

Najbolja drugarica će se udati za dugogodišnjeg dečka kojeg više ne voli on je samo navika jer pazite njeni i njegovi roditelji smaraju stalno. Iskreno sam u šoku. Rekla sam joj da će ona biti sa njim u braku i imati decu a više ga ne voli, a ne njeni roditelji. A pritom dečko ima posao i auto, ali je neozbiljan nije ambiciozan. Ne znam ni kada su poslednji put otišli na neko putovanje, nema uopšte u sebi tu pokretačku energiju koja je potrebna od strane muškarca. Roditelji to kažu samo da bi se pohvalili po selu kako im se ćerka udala, a njena sreća ih u suštini ne zanima. Vidim da ona hoće da se izvuče iz svega toga ali ne zna kako, ja joj kažem da raskine naći će nekoga lepa je i normalna devojka, ali se ona boji raskinuti verovatno zbog pritiska roditelja, a nije ni svesna koliko bi sinula od sreće da raskine. Meni ne izgleda srećno sa njim, izgleda mi smoreno. Ne verujem da tako mlada devojka ne gleda sebe već želi da učini roditeljima kao da imamo 3 života na raspolaganju.

Ne znam šta da budem kada odrastem. Oduvijek sam htjela biti u filmskoj industriji, režiser, scenarista, ispričati fantasticne priče te biti poznata ličnost, ali ne vjerujem da ću osigurati sebi dobru budućnost sa tim jer nemam štelu u toj industriji. Želim sebi osigurati dobro plaćen posao u ovoj ekonomiji, ali svi ti poslovi su ili IT, ekonomija, pravo, politika ili medicina, gdje ja ne mogu sebe ni da zamislim u tim sektorima...

Dečka volim samo kao druga a u dugoj smo vezi, gušim se.

E Osiječe moj, jadan li si. Ne idem često na događanja, ali u proteklih godinu dana kupila sam ulaznice za barem 4-5 različitih. Kako naivno od mene. Skoro svi redom otkazani svega koji dan ranije. Oni koji nisu bili otkazani u više navrata su mijenjali datum ili format. Bilo ih je još koji su me zanimali, ali za njih nisam ni stigla kupiti ulaznice brzinom kojom su bili otkazani. Nijedno od tih događanja nije otkazano zbog vremenskih uslova, dakle, poruka je više nego jasna, zar ne? Očito nemamo nikakve sankcije za pohlepne i neprofesionalne izvođače i organizatore. A naknadu za izdavanje ulaznica koja se ne refundira bolje da ne spominjem. Pitam se, bude li im ikada imalo neugodno kolike novce zarade na tim naknadama za izdavanje karata za događanja koja na kraju redovito budu otkazana?