Prestala sam trčati za drugim ljudima.

Danas me kolega od moga muža poljubio u čelo, inače smo prijatelji, ne znam šta da mislim....

Prestala sam da slavim rođendan jer niko od mog društva ne slavi svoj, ne samo rođendan nego i bilo šta drugo. Svi su venčali, ali bez svadbe, samo sa kumovima i roditeljima jer im svadba velika obaveza i mrzi ih. Jedino sam ja iz društva pravila svadbu, i svi su uredno došli na moju, ali zato svoju da prave - jok. Jedina sam ja do skoro slavila i rođendan. Svi vole da ih ja okupim, počastim, pozovem kući na hranu i tortu, a onda kad dođu njihovi rođendani niko da pozove ni na kafu. Svi gledaju da olakšaju sebi, što bi se jelte cimali da organizuju nešto, to je obaveza i košta. E pa dosta je bilo, ne moram više ni ja ništa organizovati.

Ovaj brak održavaju tablete za smirenje i rata za kredit.

Nije mi jasno kako neki ljudi mogu piti kafu i čaj bez šećera, da ih bar malo ne zaslade. Probala sam i ne mogu uživati u napitku ako mi nije bar malo sladak. Kao da pijem prokuvanu vruću vodu.

Imala sam veliku ljubav, stvarno veliku, ali smo se razišli, jer on ne želi da ima porodicu a ja želim. :( To me užasno boli, a još više me boli, jer je on stvarno dobar čovek, i što smo se razišli plakajući oboje. J, znaš da te volim..

Ne koristim Instagram često. Kad sam ušla na njega nakon nekog vremena vidjela sam poruku od jedne cure s kojom sam se tu i tamo družila dok smo bile na faksu. Moja prva pomisao je bila baš iskrena sreća jer se javila i jer ćemo malo popričati, nismo odavno. Vidjela sam da mi je zapravo ta poruka došla jer me označila u nekoj nagradnoj igri. I tada me baš pogodila ova jadna realnost u kojoj sad živimo.

Otišao sam kod psihijatra bez znanja žene i počeo terapiju da budem više pozitivan u životu.

Dečko mi je svekrva. Sve on bolje zna i kako se kuva, objašnjava mi da na pogrešan način čistim, perem. Pametuje i govori mi da njemu treba mnogo manje vremena da opegla i stoji mi za vratom kada nešto radim. Opterećuje me raznim trivijalnostima i sitničav je.

Desilo mi se mnogo loših stvari, a ne mogu se početi oporovljati dok sam kući. Ako je jedan dan normalan, drugi počnu svađe. Nema nekog nasilja, samo mislim da sam previše osjetljiva što mi ovakva atmosfera smeta. Ako odem u sobu da učim za kurs, čujem majku kako se dere na nekog, i odmah mi nije do čega. Baš me umara sve.