Šesnaest godina sam profućkala, najljepše godine, na čovjeka koji je sa mnom iz godine u godinu ali ne može mi dati sigurnost. Prijeti mi prekidom, uvjerava me da tko bi me htio, da mi čini uslugu što je sa mnom, krade mi dan za danom. A ustvari je, napokon sam progledala, sam nesiguran, neostvaren, uplašen. Sad tek vidim - ako nanosiš emocionalnu bol partneru, nije ti stalo. Ako grubo invalidiraš partnera u lice "znam što ti treba ali ti ne dam", nije ti stalo. Ako 16 godina nisi siguran, nije ti stalo. Kako mi je žao sebe.

Juče me je koleginica, u koju sam potajno zaljubljen, odbila za odlazak na kafu posle posla. To me je navelo da poslušam neke tužne balade i već na prvoj pauzi sam, sentimentalno, stavio slušalice i kapuljaču, i slušao muziku. Posle sam neko vreme bio sam u kancelariji, zavalio sam se u stolicu i mekim glasom pevao o suzama, mislim da me je čula neka od koleginica sa kojima se ona druži. Posle sam otišao na rođendan kod jednog druga i, nenadano, pao u sevdah uz pesmu "Ljepša od noći", a sve zbog moje preslatke koleginice.

Nikad nemojte birati kumstva koja se zasnivaju na nekim starim prijateljstvima koja više i nisu aktualna.. izabrala sam kumu za vjenčanje jer se dugo poznajemo i bam- legenda ne može u puna dva tjedna naći vremena za jednu kavu sa mnom. Ne ponavljajte moju grešku.

Bila sam u vezi sa momkom koji je stariji od mene. Zaljubila sam se i bilo nam je savršeno. Ima dvoje dece iz prvog braka i pristala sam da živimo svi zajedno u kući. Njegova ćerka sa dečkom i manja ćerka koja je 15 god. Toliko sam ga volela da sam sve prifatila. Sve do momenta dok mi nije jasno dao do znanja da ne želi decu. Ja sam mlada i ne želim da uskratim sebi tu ulogu. Ako nekoga volim sve bih uradila za tog čoveka da ga usrećim. Jednostavno da smo zajedno, al da nemamo decu. Eto to je uslov ili da razmisimo o tome posle 3-4 godine..ja sam 34 kad da razmišljam..povredilo me jako. Pritom negov razlog je da ne može se posvetiti detetu zbog godina. Roditelji postaju sa 53 pa nikom ništa. Nisam ovo zaslužila znam..al eto teško mi je puno..😞 imam osećaj da sam žrtva koja se puno daje za ovu ljubav. A kad treba on da mene ispuni tu želju ne postoji to ne može..nije fer!

Iz dana u dan, sve više se zaljubljujem u svog muža. Po meni ne postoji lepši osećaj, nego li da legnem u njegov zagrljaj i tu zaspim nakon celodnevne jurke sa našom decom.

Kada kupujem kondome a okolo su drugi ljudi uvek mi padne na pamet da mi se nikada nije dogodilo da ja stojim u apoteci, prodavnici, na pumpi ili bilo gde iza nekoga ko kupuje kondome!

Jednom kad sam se pred kraj srednje škole posvađala sa bratom baba mi je rekla sama nećeš nigdje da ideš na studiranje jer ti bi da se odvojiš da avetaš. To je mene od babe zaboljelo. Isto tako kad sam se još jednom posvađala u istom periodu sa bratom majka mi je rekla da neće da me pusti da idem u drugi grad na studije. Ja sam se zbog majke toliko isplakala. Ja sam za studije mislila da idem u glavni grad svoje države gdje imamo kuću to jest u Podgoricu. A brat i sestra su za Beograd pošli na studije. Tamo su ostali da rade. Za studiranje u Beogradu eto nije im bio problem da plaćaju bratu i sestri stanove i domove. Brat i sestra su u početku bili zajedno na stan dok brat nije dobio dom. Stalno su se svađali. I njih su sa takvim ponašanjem puštali da žive odvojeno od kuće. Bratu su čak nudili dok ne dobije dom da njemu zasebno plaćaju stan.

Gledamo narcisoidne ljude za influencere, a zapravo su to nesigurni ljudi koji stalno traže potvrdu kroz lajkove i komentare, a kroz preglede novac, naravno pozitivni komentari ostaju, jer oni negatini se brišu što isto govori o njima koliko su nesigurni jer ne mogu prihvatiti kritiku. Zašto ljudi uopće imaju društvene mreže? Zašto imate potrebu išta objavljivati? Od kad sam isključila sve to ima 15 godina ja sam novi čovjek. Putujem i ja, idem na more i ja, vozim bmw i ja, ali se nemam potrebu hvaliti i onda kroz objave skupljati lajkove, slike tijela fotošopirane, ugrađene ekstenzije i perike, na licu svaki filter, pa onda neka punija cura koja dođe na profil neke tip top cure ima potrebu to gledati i uspiređivati se, a sve je fake, internet bi trebalo ugasiti!

Ne mogu da budem ono što jesam i opuštena kada familija nastoji da me prati na instagramu, najveća greška mi je što sam povezala instagram sa svojim brojem telefona, a ne mailom, pa su se usudili da me dodaju, iako ja to nisam htjela, htjela sam da ih blokiram. 🙄

Ne zavidim mojoj susjedi nit zbog fakulteta, ni zbog najmodernije opremljene kuće itd, koliko joj zavidim na njezinom STAVU. Znači ta žena je od malih nogu imala i ima svoj stav. Ne da na sebe, ne boji se nikome suprostaviti, ne ulizuje se nikome, ako nekome nešto treba opsovati, ona opsuje i sve ti saspe u lice. Zbog toga je ponekad čak malo i zla. Al bolje i to, nego da je kao ja-> mutava, plašljiva, bez samopouzdanja i samopoštovanja itd.. Koliko god netko bio zao prema meni ja samo šutim ko zalivena, i onda tek kad ta osoba nestane, ja je najstrašnije pljujem i psujem jer nemam hrabrosti reći u lice. To znači da sam ja pasivno agresivna, a to je još gore nego ponašanje te moje susjede. Ne podnosim se. Dajem dojam srne gonjene, a iznutra đavo!